Često se pitam šta je s druge strane ljubavi?
Šta se dešava kada nekog volimo a on nas povredi? Ili nekog volimo, volimo, pa primetimo da osećanja počnu da blede, zasitimo se te ljubavi, sve to nam dosadi i shvatamo da smo postali ravnodušni prema dosadašnjem objektu obožavanja.
Kao što za odsustvo svetlosti (ne)svetlo – postoji posebno definisana reč mrak ili za odsustvo zvuka -(ne)zvuk – reč tišina, tako bi se za odsustvo ljubavi moglo reći (ne)ljubav.
Izgubljeni u besmislenoj potrebi za potvrđivanjem iluzije dualnosti mislimo da je sve u nama i oko nas sačinjeno od suprotnosti, da plivamo rekom života nastojeći da se održimo između dve obale i nastavimo upijajući usput ljubav i (ne)ljubav u svim njihovim varijantama.
Prva ljubav koju svi mi iskonski osetimo prema roditeljima, prvenstveno majci, jeste ljubav prema Stvoritelju. Možda je nismo uvek svesni ali ona definitivno postoji u svakome od nas. Bez obzira da li ste vernik ili ne, sigurno ste ponekad razmišljali da takvo savršenstvo kakav je čovek nije moglo nastati tek tako, da je u opšte stvaranje, ali posebno u stvaranje čoveka, umešan „Božji prst”. jer Bog je stvorio život kakav mi znamo i prepoznajemo.
Ali prva ljubav kojom smo blagosloveni i jeste ljubav Stvoritelja prema nama. Svojom ljubavlju dao nam je priliku da okusimo ovo iskustvo života i da primamo i dajemo u ovom životu. Divno je i čudesno stvaranje novog bića. Ali mi smo upravo takvi kakvi jesmo jer smo nagrađeni ljubavlju Stvoritelja.
Bog (Stvoritelj, Svevišnji ili neko drugo ime) je naš praroditelj. On je svuda oko nas, on je u svim stvarima koje nas okružuju. Bog je Ljubav.
A zašto nam se onda dešavaju i neke ružne stvari, kako nas to Bog voli ako nam daruje težak život ili loše okolnosti u životu?
Kada smo već stvoreni Bog postaje posmatrač, doduše spreman da nam pomogne da živimo svoj život. Dao nam je mnogo darova u vidu sposobnosti kojima se služimo u životu. Ali dao nam je i slobodu izbora da sa životom učinimo ono što mislimo da je ispravno. Bog ima poverenja u nas, to ne zaboravite! A mnogo puta u životu ni mi sami nemamo dovoljno poverenja u sebe, u svoje izbore, u svoj put…
Šta mislite, koja osećanja motivišu čoveka, svakog čoveka bez izuzetka?
Na najdubljem nivou prepoznaćemo samo dve emocije a to su ljubav i strah! Sve što činimo činimo ili iz ljubavi ili zbog straha. Površno gledano, reći ćete da postoji još mnogo drugih emocija ali ako promislite sve je u osnovi ili ljubav ili strah.
Pa u kakvom su odnosu ljubav i strah? Ako smo rekli da je ljubav blagoslov Boga, šta bi bio strah? Ljubav i strah su međusobno povezani mnogo više nego što mislimo. Znamo da je jedna životno motivišuća sila ljubav a druga strah, sve što smo ikada osetili ili je ljubav ili je strah. No, ljubav i strah se u svakodnevnom životu prosečnog čoveka tako prožimaju da ih ne možemo razdvojiti a često ni prepoznati…
Hiperbola ljubavi i straha
Kada se u nama rodi ljubav prema nekom ili nečemu paralelno se rađa i strah od gubitka. Što je ljubav veća to brže raste strah da ćemo ostati bez objekta svoje ljubavi. Naravno, takav nas strah podmuklo izjeda, muči, čini nas posesivnim i ljubomornim i u jednom trenutku shvatimo da smo umorni, ispražnjeni, razočarani, ostavljeni…
Neko tada možda shvati da to nije ni bila prava ljubav.
Nakon nekog vremena, kada srce u potpunosti zaceli, priča se ponavlja, zavolimo nekog, volimo ga jako, od straha da ga ne izgubimo stiskamo ga uz sebe dok ne počnemo da ga gušimo i tako oteramo od sebe. Opet tuga, razočarenje, strah od ljubavi, strah zbog ljubavi, strah od života…
Gde grešimo? U pristupu ljubavi! Tamo gde postoji strah nema mesta za ljubav. Strah sve ispuni, on sam sebe umnožava, sam sebe hrani i definiše nas kao egoistična stvorenja. Ljubav treba da nas uzdigne i oplemeni, da od nas čini osobe sposobne da vole bez ikakvog traženja, bez ikakvog uslova. Kada nekog zavolite i volite ga tako da vam je njegova (njena) sreća važnija od vaše tek onda možete reći da je to prava ljubav. Ukoliko je uzvraćena imaćete ispunjenost i tog segmenta života, bićete srećni jer ste pronašli svoju “drugu polovinu jabuke”. Tada koračajte kroz život hrabro i radosno, zahvalni za sve što vam je život spremio… Ali ukoliko ljubav ne bude uzvraćena, opet budite zahvalni jer ste osetili božansku iskru, jer ste stekli sposobnost da bezuslovno volite i budite srećni jer ste uspeli da sreću drugog bića stavite ispred svoje.
Kada smo bili deca igra i zabava su nas spajale s drugom decom. Igrali bismo se dok nam ne dosadi a onda bismo pronalazili nove igre i tako u nedogled istraživali. Opušteno smo se igrali i tražili samo načine da svi učestvujemo i veselimo se igri. Poslednji zalogaj jabuke ili sendviča radosno smo delili. U društvu je sve bilo slađe i lepše…
No taj odnos smo vremenom potisnuli i smisao života nam je obeležio strah, strah da nećemo biti voljeni, da nećemo dobvoljno zarađivati, strah da nećemo biti dovoljno uspešni, mladoliki, bogati… Strahova je mnogo a svi potiču od ega. Zaboravili smo da se upustimo u odnos sa drugim bićem i da pri tome ostanemo ono što jesmo. Ljubomora, posesivnost, utamničenje drugog bića radi našeg osećaja samopotvrde vodi u patnju, nikako u ljubav i zadovoljstvo. Na kraju takvog puta čeka nas propast…
Ljubav kao smisao života ne odnosi se samo na ljubav prema partneru. Ljubav je u načinu na koji živimo! Ukoliko ima straha da nećemo moći platiti račune ovog meseca, da nećemo moći ispuniti svoje obaveze na vreme, da su drugi ljudi uspešniji i bolji od nas, mi kreiramo život bez ljubavi.
Strah u mnogome manipuliše životom ali od nas zavisi koliko ćemo biti svesni da je strah proizvod uma, da u njemu stvaramo svet pun neplaćenih računa, neispunjenih obveza, neispoštovanih pravila, život u kojem nema mesta za igru i zadovoljstvo.
A to je odgovor na pitanje s početka ovog teksta „šta je s druge strane ljubavi” – to je ponor zvan strah, odsustvo božanske ljubavi.
Ukoliko dozvolite da vam svakodnevne misli pretežno budu ispunjene strahom nećete pronaći istinsku sreću. Ukoliko se opredelite za ljubav, negujte je kao malu retku pticu, budite nežni i hrabri istovremno i pevajte joj svojim srcem i milujte svojom dušom jer ljubav je energija koja daje, leči, širi, otvara, ostaje, umiruje, otkriva, obožuje …
