Od prapočetaka civilizacije pa do danas ljudima je zajednička potreba da saznaju šta donosi sutrašnji dan, dan posle sutra, sledeća godina…Danas je to mnogo lakše, svakodnevno imamo vremensku prognozu, stručnjake iz raznih oblasti koji su se specijalizovali da na osnovu određenih faktora prognoziraju razvoj u budućnosti.
Stari narodi nisu imali takve spoznajne a pogotovu tehničke mogućnosti, ali nastojali su da na razne načine proniknu u budućnost.
Posmatrali su svet oko sebe, uočavali promene u prirodi i pokušavali da utvrde neke zakonitosti u tim pojavama. Vrlo rano su utvrdili cikluse smenjivanja dana i noći, godišnjih doba, plimu i oseku…
Posmatrajući noćno nebo uočavali su sjajne tačkice koje su u određeno doba godine bile izraženije. Ali njihov raspored se nije menjao. Sjajne bele tačkice na nebu golicale su maštu posmatrača i inspirisale ih da ispredaju priče, stvaraju mitove i legende. Oblici u zvezdanom rasporedu dobili su imena. Tako su definisana neka od najstarijih poznatih sazvežđa. Utvrđena je sinhronizovanost između smenjivanja određenih sazvežđa na nebu i promene godišnjih doba.
Samo 5 belih tačkica je večito bilo nemirno, nisu pripadale ni jednom sazvežđu, lutale su od jednog do drugog pa su ih nazvali planetama (grč. περιπλάνηση – lutalica).
Pojave na nebu ljudi tog doba povezivali su sa dešavanjima u vlastitim životima tako da je kod gotovo svih starih naroda stvoreno verovanje da su planete i zvezde simboli bogova koji svojim natprirodnim sposobnostima utiču na njihove živote. Svaka promena na nebu tumačena je kao određena poruka božanstava. Svakodnevni događaji, pojava kometa, pomračenja, prirodne nepogode, bolesti i ratovi bili su u rukama bogova.
Gotovo da nema ni jednog starog naroda kod koga Sunce, Mesec i 5 golim okom vidljivih planeta nisu smatrani božanstvima. Kretanje, položaj i raspored ovih nebeskih tela praćeni su, beleženi i povezivani sa događajima u životu najpre vladara a kasnije i običnih ljudi, porodica, gradova i država.
Tako nastaje astrologija, ispočetka nerazdvojni deo astronomije.
Prvi pisani dokumenti o astrologiji potiču iz Mesopotamije i vezuju se uz starovavilonski period(1950-1595.g.pne) a radi se o glinenim pločicama, između 6500 i 7000 komada, od kojih glavna serija broji 68 ili 70 pločica i nazvana je „Enuma Anu Enil” što znači „Kada su bogovi Anu i Enil”… Na tim pločicama zapisivan je širok spektar nebeskih i atmosferskih fenomena u uslovima koji su relevantni za kralja i države.
Kada su stari Grci pokorili vavilonsko carstvo preuzeli su i astrološku osnovu koju su dalje razvijali i unapređivali pa su takva i proširena astrološka znanja stigla i do Rima, Egipta, Irana, Indije, Severne Azije, Tibeta, Kine, Koreje, Japana, ali i do naroda Amerike (Asteka, Maja, Inka).
Do II veka pre nove ere smatralo se da planete igraju ulogu samo u određivanju sudbine vladara i države, ali tada su stari Grci počeli da veruju da planete određuju sudbinu svakog pojedinca. U stvari, oni su verovali da raspored Sunca, Meseca i pet planeta u trenutku rođenja osobe određuje njegovu ličnost i njegovu sudbinu. Ovoj doktrini Grci su dali naziv astrologija (grč. αστρολογία – nauka o zvezdama).
Astrologija starog doba dostigla je svoj vrhunac u doba Ptolomeja poznatog kako po svojim astronomskim tako i po astrološkim učenjima. Ptolomej je osnivač geocentrične teorije. Smatrao je da je Zemlja u centru sveta i da se ne kreće. Zvezde se nalaze na nepokretnoj koncentričnoj sferi. Sunce i Mesec opisuju krugove stalnim kretanjem, nešto udaljenim od središta. Ptolomej je objavio knjigu Tetrabiblos, delo koje je (kao što mu i ime kaže) obuhvatalo četiri knjige u kojima je dao osnovne astrološke principe. Razvio je teoriju polja i uveo odnose između horoskopa i zakona fizike koji još uvek važe, naročito teorije četiri elemenata i teorije četiri telesna toka. Ovo delo postalo je „Bukvar” astrologije, a koriste ga i današnji astrolozi.
Od tog vremena je moguće napraviti kartu neba u trenutku rođenja, tj uraditi horoskop.
Šta je horoskop?
To je grafikon koji pokazuje raspored planeta u trenutku nečijeg rođenja. Da bi se horoskop napravio treba pronaći položaj planeta, Sunca i Meseca u sazvežđima zodijaka. Za potrebe astrologije zodijak je podeljen na 12 jednakih delova. Svaki od ovih delova je deo kruga od 30 stepeni. Svaki znak zodijaka dobio je naziv po dominantnom sazvežđu kroz koje prolaze Sunce, Mesec i planete.
Kada danas govorimo o horoskopskom znaku pod tim podrazumevamo sazvežđe u kome se nalazilo Sunce u trenutku rođenja. Ali, prošlo je više od 2000 godina od kada su znakovi zodijaka dobili imena i od kada je određeno od kog do kog dana “traje” određen znak. Zbog precesije Zemlje sazvežđa zodijaka se pomeraju ka zapadu duž ekliptike, i naprave pun krug za oko 26.000 godina, tačnije 25920 godina. Zbog toga se, od vremena kada je horoskop prvi put napravljen, zodijak pomerio za oko 1/12 punog kruga, odnosno tačno za jedan znak. Bez obzira na ovu promenu astrolozi i dalje koriste horoskop kakav je napravljen pre 2000 godina. Ovo znači da astrološki znakovi nisu saglasni sa onim sto se u stvarnosti dešava na nebu.
Ali o tome ćemo u nekom od narednih tekstova.
